1239 Views |  3

Kako sam od „jedem samo pizzu i pomfrit“ postala fitnes zaluđenik

IMG-20160913-WA0001 (1)

Kada sam tek upoznala Stiva, bilo mu je večito smešno kako bih u restoranu uvek naručila najnezdraviji obrok (ako nije punjeno sirom, to nije prava hrana), kako mogu da pojedem celu kesu smokija, i to ne ono klasično porodično pakovanje, već ono još veće, party pack (pravim žurku i samo sam ja pozvana ha-ha) i kako nikada, ali nikada nisam bila zainteresovana da se bavim bilo kakvom fizičkom aktivnošću. Mi Balkanci imamo sreće da su nam takvi geni da sve to možemo, a da se ne ugojimo lako. Onda sam jedne godine došla u Australiju, odlučila da je vreme da odgledam sve sezone „Igre prestola“ (to je bilo davno, te ih je bilo svega 3, ne osuđuj me) i da isprobam sve produkte koje nudi ova divna zemlja, sve čipseve, sladolede, sve čokolade, sveee. I tada sam malo preterala, za mesec dana koliko sam bila ovde sam se ugojila nešto više od 5 kilograma i kada sam se vratila u Srbiju susrela sam se sa toliko onih nezgodnih komentara u prolazu, tipa „Jaoo, pa malo si mi se ubucila“, ili „Jao, pa vidi obraze“ i tako dalje (a ti odreaguješ sa osmehom i „Ma da, hihihi“, i onda malo onako umreš iznutra. Svi smo doživeli nekad). Ne želim da kažem da sam se nešto pretarano ugojila, nije to bilo ništa strašno, ali sam tada prvi put shvatila da ipak mogu da dobijem na kilaži ako ne vodim računa. Tada sam odlučila da probam da promenim svoje navike i da vidim koliko mogu da postignem.

IMG_20171208_140858_474

Prvo, rešila sam da se suprotstavim svom najvećem neprijatelju – fizičkoj akivnosti. Kada kažem „suprotstavim“, mislim upravo suprotno, jel’te (ako ne možeš protiv, pridruži se). Opremila sam se svim oružjem koje sam mogla naći u lokalnoj kineskoj radnji (bilo je tu sveeega, malih strunjača, pa šorceva, sportkih grudnjaka, tegića… Milina) i istražila sam sve sajtove koje nude dobre „vežbaj kod kuće“ programe. Nakon nekog vremena sam ubola program koji mi je skroz odgovarao – „30 days shred“ od Jillian Michaels. Ono što mi se jako dopalo kod ovog programa je to što se sastoji od 3 nivoa i svaki nivo traje 10 dana, idući od laganog do najtežeg. Da se razumemo, bila sam toliko van forme da mi je najlaganiji nivo bio više „Zašto želiš da umrem, Jillian, zašto?!“ nego lagan, ali uspela sam da prevaziđem naše prve nesuglasice i nakon nekog vremena sam primetila promene na sebi. Ne samo fizičke, one su najkasnije došle, ali sam primetila da imam mnogo više energije, da lepše spavam i da sam prosto boljeg raspoloženja generalno.IMG_20170202_190350_891

Druga stvar koju sam definitvno morala da promenim jeste ishrana. Ne želim da lažem, to je bilo jako teško. Nisam želela da krenem na bilo kakve dijete, jer sam toliko puta slušala o njihovom „jo-jo“ efektu i nisam ni videla poentu dijete koju praktikuješ neko vreme, a onda kao možeš da se vratiš na staro. Htela sam da promenim način života, a ne da biram prečice. Jednačina je prosta – izbaci sve nezdravo, dodaj više zelenila i voća i rezultati će neminovno doći, ali ne smeš da varaš. Prestala sam da jedem testo, smanjila količinu mlečnih proizvoda, rekla sam ne svim tim svojim ljubavima u vidu čipseva i čokolada (slomila sam srce smoki party pack-u) i otkrila da pileće grudi, riba i povrće mogu zapravo biti i ukusni. Trebalo je neko duže vreme, priznajem, ali sam bila uporna i disciplinovana i nekako sam prošla kroz „rehabilitaciju“. Danas mi se takve stvari skoro nikada ne jedu, a ako mi se i prijedu (ipak smo svi samo ljudi), zadovoljim se malim količinama istih i prosto ne želim više. Sa druge strane, sada sam već ekspert u biranju zdravog i ukusnog. Veruj mi, sve se može spremiti na način koji bi zadovoljio naše ukuse, a da se nakon toga ne osećaš kao da želiš samo da se izvrneš i zaspiš.

IMG_20170207_213535_858

No, nakon nekog vremena sam zaista krenula da primećujem razlike na svom telu i to mi je dalo goriva da nastavim sa treninzima. Pročitala sam negde da ako si uporan i radiš nešto 66 dana, nakon toga ti se prosto stvori potreba da nastaviš i sve postaje lakše. Kod mene je uspelo, probajte i vi, testirajte se.

Završila sam svoj „30 days shred“ program i onda neko vreme tragala za sledećom velikom ljubavlju i bum, našla sam onog pravog! Pravi se zove Shaun-T i ima masu treninga za ljude različitih ciljeva, različitog vremena na raspolaganju i nivoa fizičke spreme. Moj prvi program iz ove grupe je bio „Focus T25“. Focus T25 se sastoji od 3 nivoa (alfa, beta, gama), svaki nivo traje mesec dana i predstavlja grupu od 6 različitih vežbi koje traju svega po 25 minuta. Napravljen je za ljude koji prosto nemaju vremena da svakog dana budu u teretani po sat vremena. Lagano možeš da se probudiš ujutru za posao pola sata ranije i da budeš u mogućnosti da dobiješ svoju dozu vežbanja. I možda zvuči kao bajka, ali 25 minuta je sasvim dovoljno! Jednom kada krenete sa treningom, shvatićete da 25 minuta ovog tempa izgleda kao 3 sata bezprekidnog skakanja i teškog vežbanja (haha, ipak se vraćamo na ono „no pain, no gain“). Ali, u suštini, ako znate da je to samo 25 minuta vašeg dana, samo 25 minuta dnevno do onoga što želite, onda nema izgovora! Onda u tih 25 minuta nemate izgovora da ne date sve od sebe. Pitanje je samo koliko stvaro želite da promenite sebe i da uložite u sebe.

IMG_20170305_113636_423

Ko uspe da odradi 3 meseca „Focus T25“, neka proba „Insanity“. To je zapravo stariji program od istog trenera, ali trening traje 45 minuta i ima dva nivoa od po mesec dana. Moram reći da je ime zasluženo, zaista jeste luda vežba. Preporučila bih ljudima da prvo prođu kroz „Focus“ ako ne žele da umru u prvih 10 minuta ove babaroge.

IMG_20170330_182740_221

I eto, mogu se pohvaliti činjenicom da sam već duže od dve godine „fitness freak“. I ne samo da je vremenom postalo lakše, pretvorilo se u nešto što jako volim, u potrebu. Postalo je nešto što me čini da se osećam dobro u vezi sebe, daje mi energije, daje mi osećaj samouverenosti, dokazuje mi da možemo sve, samo ako to zaista želimo. Ne govorim samo o tome da se osećam dobro kada se pogledam u ogledalo (mada će sve devojke potvrditi da je jako dobar osećaj kada odeš u prodavnicu i probaš nešto i stoji kao saliveno), već da sam zaista uspela da promenim način života i da sam ga usmerila u pravcu koji mi neviđeno prija. Da sam odustala na početku kada je bilo najteže, ne bih imala pojma šta sve mogu da postignem i koliko zaista lagano postaje vremenom. Na samom početku staze čini ti se da ne možeš ni videti cilj, ali onda stigneš do cilja, pa skontaš da možeš postaviti dalji cilj, pa dalji i sve tako. Jer šta je život ako nije konstantan izazov? Nauči da ga voliš.

IMG_20170219_173758_508

Mogu možda da postavim to ovako: Tvoje telo je platno. Možeš izabrati da ne radiš ništa sa njim, da uživaš u drugim stvarima i da prosto koristiš svoje telo kao prevozno sredstvo. I to je skroz okej, to sam radila godinama. Ali, možeš izabrati da budeš sam svoj umetnik. Da probaš da od tog platna kreiraš umetničko delo i da testiraš svoje sposobnosti. Probaj jednu tehniku, ako ti se ne svidi, probaj nešto drugo. Nemoj da žuriš, ovo će platno uvek biti tu. Ja sam tek na početku svog malog personalnog umetničkog puta i svoj sam cilj postavila jako daleko, ali ne žurim da ga stignem. Trudim se da uživam u tome što radim, jer ako ne uživaš, koja je tek onda poenta? Probaj i ti. Ako ti se ne sviđa, batali i nađi nešto drugo što te čini srećnim. Ali, ako ni ne probaš, kako znaš da ne možeš?

IMG_20171107_081154_128