536 Views |  2

Pst, ja mislim da je moj tata super heroj

Nikada nisam verovala u super heroje. Dovoljno je reći da mi je omiljeni marvelov junak Betmen, a on čak ni ne poseduje super moći (ali ne Ben Aflek, svi mi znamo da je Kristijan Bejl pravi Brus). No, kako više odrastam, to sam više sigurna da zapravo ima super heroja, i da čak poznajem jednog. Vidite, sumnjam da je moj tata taj… Pre nego što kažete da budalim, mogu sa vama podeliti razloge za ovu opravdanu sumnju, pa vi sami analizirajte.

Moj tata ima super moć smirivanja – kada sam bila mala, jako sam često imala noćne more. Bila sam jedna od one dece što se plaše da spavaju sami, pa se plaše mraka, pa se plaše svega. Ne sećam se svojih noćnih mora, ali se i dalje sećam tog osećaja užasa kada se probudim, pa nisam sigurna da li je ono bio samo san ili sam i dalje u tom svetu, a srce hoće da iskoči. Uvek bih plakala i vrištala, ali tata je uvek imao moć da me umiri. Bilo je prosto (ne, nije) – stavio bi me na svoja ramena i hodao hodnim levo-desno, levo-desno, sve dok plač ne utihne i dok se ja ponovo ne nasmejem. Nekada bi trajalo i satima, ali bi uvek uspelo.

Moć pričanja bez pričanja – vidite, moj tata ume da 1000 reči izgovori, bez da ih izgovori. On to prosto nacrta. Moj tata je krenuo da crta i slika kada je bio tinejdžer. Pretvorilo se u veliku ljubav i danas je moja kuća puna njegovih radova. Nažalost, prestao je da se ovim bavi jer je otkrio nove ljubavi prema drugim stvarima, a svi mi znamo da muškarci ne mogu da rade više stvari u isto vreme (čak ni on ne poseduje ovu moć). Sećam se kada sam kao devojčica prvi put otkrila njegovu kutiju punu crteža. Mogla sam da ih gledam satima, svaki dan, i da maštam kako ću jednog dana i ja tako umeti (ne umem).

26543595_10210987986084229_791803885_o 26540356_10210987986044228_1781525352_o 26513415_10210987986124230_1432455530_o

Moj tata ume da napravi zvezde – pre zvezda moj je tata sagradio ceo moj zamak. Sve je u mojoj kući od ruku moga tate napravljeno. Sve, od poda do plafona, pola nameštaja, čak je i aspirator u kuhinji on napravio! Da, znam, pretty awesome. No, to nije bilo dovoljno, pa je za nas napravio i zvezde. Plafon u dnevnoj sobi izgleda kao nebo. Moj je tata stavio sve te male sijalice tako da kada gledaš u plafon izgleda kao da gledaš u nebo. I to nije uradio polovično, ne, ne! Napravio je prava sazvežđa. Mogu slobodo reći da je moj tata za nas skinuo zvezde sa neba.

Moj tata stvara muziku – okej, ne on lično, ali daje drugima moć da stvaraju. Naime, pre par godina je prosto odlučio da napravi gitaru. Nikada nije svirao gitaru, ali njegov drug jeste, pa je moj tata prosto želeo da vidi da li može da sagradi električnu gitaru od nule i uspeo je! Nakon te, sagradio je još nekoliko i i dalje ih pravi. Meni je obećao jednu akustičnu, ali još uvek čekam (nije kao da koristim ovu kolumnu ovako javno da ga podsetim).

10374451_688364301307771_6144719111059077860_n

Moj tata je pirograf – ne, ne mislim piroman, ne bih baš rekla da je to super moć. Pirografija je tehnika „crtanja“ gde umesto olovke korstiš žarač i goriš drvenu podlogu umesto da crtaš na papiru. Osim što moraš da umeš da lepo crtaš, ovde moraš paziti milion drugih malih stvari, kao što su temperatura žarača, ugao, vreme… Boli me mozak od same pomisli. Ako mislite da je to kul, slušajte ovo – moj tata je sam napravio svoju žarač-mašinu (ili kako se već zove). Da li mi verujete sada?

10157330_442734369204100_4616264794163818306_n 10006553_442734565870747_2002850516504231028_n

Moj tata poznaje tehnike kuvanja širom sveta – moji roditelji poseduju sve te njive širom okolnih sela i kada sam bila mala, često bi odlazili tamo da rade dok smo moj brat i ja bili previše razmaženi da bismo im se pridružili i ostajali smo kod kuće. Nekada se dešavalo da samo jedan od naših roditelja ode, i kada bi moj tata ostajao sa nama znalo se da ćemo ili naručiti pljeskavice iz restorana preko puta (najbolje pljeskavice u gradu, garantujem!), ili će on napraviti taj specijalitet – bosansku kajganu! To je zapravo obična kajgana u koju bi dodao šunku narezanu na kockice. I to je bilo najbolje jelo na svetu. Osim toga, otkrio mi je da je kuvani kukuruz najbolji ako se premaže nutelom (probajte, ozbiljna sam), da se supa zapravo jede sa iskomadanim hlebom unutra, dodavao je fantu u pivo mnogo pre nego što se pojavio Jelen fresh i vino u sok od jabuke mnogo pre somersbija. Uvek je bio korak ispred.

Moj tata zna da iza svakog heroja stoji heroina – najponosnija sam kada govorim o braku svojih roditelja. Moji roditelji su mi uvek bili uzor i uvek sam se nadala da će moj brak biti bar nalik njihovom. Moj tata se oduvek odnosio prema mojoj mami sa poštovanjem. Uvek je bio tu za nju, uvek je spreman da pomogne, i obratno. Tu su neke stvari za koje moja mama ima moć i ne želi da ih podeli sa tatom, ali moji roditelji sve rade zajedno i sve vole da rade zajedno. I dalje se kikoću kao tinejdžeri kada neko od njih kaže neku foru koja je samo njima smešna, i dalje se drže za ruke kada hodaju ulicom i uvek sve odluke donose zajedno. Moj tata je otkrio drevnu tajnu kako učiniti ženu srećnom (Asteci su znali da je potrebno jedno pivo od 0.5l i jedan veliki rebrasti čips). Sad znate i vi. Za 29 godina braka, čula sam svoje roditelje da se prepiru samo jednom, kada smo bili na moru i moj tata je želeo da odemo na večeru na pasulj prebranac, a moja mama nije (šta mislite, ko je pobedio?).

I pored svih ovih moći, moj tata je uspeo da ostane čovek. Mislim da je to ipak njegova najveća moć. Kada govorim o svom ocu, uvek sam najponosnija ćerka. Moj je otac jedan od najmudrijih ljudi koje znam, poseduje sva ta znanja u malom prstu, ali nikada se time neće hvaliti. Moj tata je jedna nenormalno „kul“ osoba. Sa mojim tatom možeš pričati o najboljoj rok i bluz muzici, o najnovijoj tehnici, o najboljim brendovima, mislim da ne postoji erija o kojoj nećeš moći govoriti sa mojim tatom uz pivo. Moj tata poseduje toliko vrlina, a tako je skroman. Dok sam odrastala, sve mi je dao i nastavlja da mi daje, čak i sada kada sam na drugom kontinentu. Sećam se kada sam ga prvi put pitala da li mogu da odem za Australiju, rekao je ne. Rekao je: „Ovo pitanje je isto kao si me pitala da ti poklonim avion. Ja bih jako želeo da ti ga poklonim, ali realnost je takva da prosto ne mogu. Isto je i sa putem za Australiju.“ Vremenom je shvatio šta je za mene sreća i prihvatio je… i pustio me je da odem. Još jedna njegova moć – dao mi je krila. Vidite, kada mislim o svom detinjstvu, vidim jedno jako srećno doba gde sam uvek bila voljena, gde su me naučili pravim vrednostima, gde su me opremili za ovaj veliki svet na takav način da sam samo raširila ta svoja vešto istkana krila bez straha i poletela. Moji su roditelji zaslužni za sve ono što ja jesam, što sam postigla i što još uvek postižem, oni su sagradili moju malu potpornu dasku koja je bila dovoljno snažna da me odbaci do zvezda. Rekla sam ovo ranije, ali ću govoriti do kraja života – moji uzori nisu veliki advokati i sudije, niti poznate ličnosti, moj je najveći uzor moj tata. Kada u sebi prepoznam bar delić svog oca, biću ostvarena. Jer samo je delić njega potreban da bih bila dobar čovek.