674 Views |  2

Moje šarene ptice

Danas me je moj um probudio pre vremena.

 Nagomilalo se tu dosta nekih šarenih zavesa koje treba razmakunuti za suncem.  Reči se utrkuju preko rečenica da započnu nešto što ni ja ne znam šta je.

Beogradske pokisle zgrade čekaju leto ispod sivih oblaka u čijem procepu se smeši neka plava boja, neko toplije Sunce. 

street-3043895_1920

Prozore bih zatvorio pod šifre dok se ne vrati ono slatko zelenilo. Tako lako moje misle se ponesu, kao šašava ptica puštena iz kaveza juri u oblake.

Ne znam gde stanujem. Stanujem valjda tu negde u dubini svoje duše, popnem se svojim frekfencijama iznad zemlje.

old-man-2803645_1920

Tu sam a to gde sam trenutno nije ovde. To moje ovde ime više adresa, svaka je tako posebna u svakoj je po jedan plakar šarenih ptica , čekaju da budu oslobođene. Neophodna im je specijalna briga. Majčinska.

Živim u sadašnjem trenutku, to sam naučio a provozam se nekad kroz prošlost kao kroz dobro poznati kraj. Lepa sećanja me greju, toplo mi je pod stopalima, pluća su mi puna.

Misao mi je nakad more nekad kiša, srce diktira sve njene amplitude.

Pošao sam negde, spakovah torbu, vratih se u sadašnjost i idem prošetati da namignem nekom oblaku kroz grane.